ПУТ | Православни Манастир Острог

ПУТ

Објављено 3. мај 2014. од goran 2 коментара

 

***

IMG_20140424_113611


24. април, година Господња 2014. Небо, мудра и мутна ријека се сјединили. Пут испресијецан кривинама. Гледамо на Дрини ћуприја. Уз Божији мир и благослов стигосмо до Дома за лица са инвалидидетом у Вишеграду. Сваки дан који осване створен је за добро дјело.

IMG_20140424_182710

На капији смо јединог уточишта за женске кориснице на простору БиХ, са лаким умјереним и тежим менталним сметњама. 

Када отворите капију, уђете у један нови свијет, сачека вас 180 безазлених дјевојака налик бијелом голубу, дјевојака које дарују љубав.

О. Павле и монахиње манастира Острог донијели су благослов Светог Василија Острошког и дарове члановима дома, а потом је настала неописива радост.
IMG_20140424_161009

За нас мирјане, много је туге и муке у њима, али оне то не осјећају, радују се сваком новом дану, сунцу, киши, случајним свратницима.
Грле вас и љубе најчистије, најснажније, па онда помислите да нисте међу људима, него у некој другој димензији. Помислите да сада знате због чега је записано да се сила Божија у немоћи показује.

Најчудније од свега је што овако племенита установа финансијски једва живи. Гдје је затајило људско срце, да ли нас је напустила вјера и милостиња? 

Можда смо заборавили да је рука која даје увијек изнад руке која прима.

”Да се угаси ова установа, не знам шта би радили са њима. Они нису у стварном свијету, то је тешка ментална ометеност. Неке од њих изразе жељу да саме иду у цркву, мада морамо рећи да су штићенице Завода различитих вјера. Свештеници нас посјете за празнике и дарују поклон”, говори нам директор Завода Зоран Васиљевић. Ипак је тужно чути да само 10 % родитеља посјећује дјевојке.

”Присталице центара за социјални рад и њихови родитељи дођу сваког јуна, када се оне неизмјерно радују дану и сусрету”, прича сестра Силвана, која се брине о штићеницама. 

Промјене времена утичу на њих, онда дође до кавги, различитог расположења. Но ипак, вријеме на овом мјесту се зауставило, па не миче, јер сви су једнако млади, једнако стари.

IMG_20140424_153532 IMG_20140424_154504

Интересантну причу нам је испричао о. Павле, да вјера може да оздрави човјека и да је диван Бог у светима својим. Наиме, Свети Василије Острошки исцијелио је дијете које је боловало од аутизма, а дошло је са мајком да се помоли. 

Молитва, вјера и причешће били би на њихово оздрављење.

Оне способније имају своја радна задужења, раде у башти или шију, хеклају, плету… Воле да се уреде, да буду лијепе, најљепше… Оно што ова вјечита дјеца раде, више је од топлине и љубави.

Убрзо је о. Павле кренуо у обилазак павиљона. И ми за њим.

”Ја сам срећна… Хвала вам од срца”, каже Зденка, која све своје вријеме проводи на шиваћој машини и од ње, скоро па нисмо видјели боље шнајдерке. Зденка свој посао обавља најбоље на свијету, па би њену радиност само када би знали и видјели, засигурно купили!

Све оне имају дара за нешто, истиче сестра Мира. 
”На мени је било да то откријем и онда сам полако ослушкивала шта могу да раде на основу способности и моторике, усредсређивала их на то и оне су, ево, хвала Богу, успјешне у томе…”

IMG_20140424_152143IMG_20140424_151937 IMG_20140424_152456 IMG_20140424_153157 IMG_20140424_153320 IMG_20140424_154446 IMG_20140424_160453 IMG_20140424_160552 IMG_20140424_161009

Сестре објашњавају да је налакше завољети штићенице Завода, некако уђу под кожу. И просто постанете зависни од њих. Тачно онолико, колико су и они зависни од вас.

Ако нисте знали, рад са њима захтијева посебан језик, велику снагу духа, радост душе, толерантност и љубав. Ако тога немате, онда вам овај посао постаје мучење.

Узраста од 7 до 77, ове даме, са душом дјетета обичном човјеку, створиле би недоумицу. У тренутку док их гледате размишљате ”како да захвалим Богу за све што ми је дао!”

Лијепа Марица не прича, али све види. Ова дјевојчица сједи увијек сама на клупи, у свом свијету. Не грли, не објашњава себе ни покретима, само упија мало сунце од јуче.

Милица тражи да је фотографишемо, радује се посебно када јој кажете да је лијепа и да је њено име мило. 
Стоја је велика радница, пита нас, је ли нам било лијепо у гостима, хоћемо ли опет доћи.

Сви павиљони личе један на други. Иста вас радост дочека, али различита животна прича. И другачија туга. Или су остављене од стране родитеља или су изгубиле породицу.

Да нема овог мјеста у Вишеграду, шта би било са њима, остаје питање. 

Када дођете у град у који сте морали једном доћи, другачији, не само по ваздуху, него по историји, немојте да прођете Дом за оне ометену у развоју. Немојте да пропустите да удијелите радост и измамите осмијехе 180 дјевојака. 

Завод у Вишеграду је основан 1963. године и функционисао је све до избијања рата у БиХ и тада су коринице смјештене у Јакеш, недалеко од Модриче. Године 2003, враћен је у Вишеград.

На крају, ово је животна прича над причама. За пјесника, пјесма над пјесмама… Ово је пут племенитости, само ако га препознамо и прије свега схватимо колико мало за радост треба.

Сјетимо се ријечи владике Николаја Велимировића.

”Милостиња која се чини од срца чисти човеково срце. Милостиња, која се чини од душе чисти човекову душу. Милостиња која се чини од свег ума, чисти човеков ум. Једном речју, унутрашња милостиња чисти целог човека.”

Хајдана Симовић



2 Comments

  1. Aleksandar
    4 године ago

    Zaista nemam komentar, ostao sam bez teksta, Sveti Vasilije Ostroški, čuvaj nas sve, slava ti i milost

    Reply

  2. Richardkr
    4 године ago

    Абсолютно с Вами согласен. Идея хорошая, поддерживаю.

    купить футболку

    Reply

Напишите коментар

Обавезна поља су означена са *